Izmedju ostalog, ovo je moja slika... mislila sam staviti neku cedniju, ali "cedno" je ovdje vec odavno prosla stvar, pa se ova slika izvrsno uklopila u opis mene kao Prileznice.
Uostalom, to je jedna od slika koje sam poslala M.-u. Prigodno je da bude ovdje.
Prije 10 godina - da mi je netko rekao da cu biti necija ljubavnica, rekla bih - Ne bih ja to nikad.
Prije 10 godina sam za mnogo toga rekla - Ne bih ja to nikad. Ali kako to obicno biva, zivot te obicno dobrano ugrize za dupe s tim ne bih ja to nikad ... Pa odjednom radis sve te stvari za koje si rekla ne bih ja to nikad!
Stvari koje onomad "Ja ne bih nikad."
1. Ne bih nikad radila u nekom uredu i trunula tamo - WRONG! Zaposlila sam se u nekom uredu i tamo trunula donedavno. Premetala sam papire, pisala kilometre dopisa koji nikome zapravo ne koriste, vodila tim ljudi, projekata, ubijala se za firmu i zaradjivala joj masne pare. Postala jedna od onih zena koje preziru firmine domjenke, ali je uvijek na njima. Ona koja prezire menadzere, ali je jedna od njih. Ona koja prezire medijska nacugavanja i naslikavanja, ali to radi. Ona kojoj nisu bitni skupi satovi i Tom Ford naocale, ali ih nosi jer ih nose ostali. Ona koja ne razumije ljude koji su optereceni glupim stvarima, ali je opterecena ljudima medju kojima je.
2. Ne bih nikad lagala nekome koga volim - WRONG! U jednom trenu te jednostavno zivot preuzme. I preokrene sve tvoje norme i neki moralni kompas koji imas. I odjednom te uhvati strah. Strah da te netko drugi nece voljeti kao sto te voli, da te nece gledati ocima kojima te gledao do sad, da ces izgubiti sve sto imas, a on je sve sto imas. I onda lazes. Skrivas svoje greske i mane, i sve svoje krive izbore i odabire. Ali sve se sazna i prelomi tamo gdje ne treba. I na kraju dana, razlozi nisu vazni, ostane samo to da si lagala. I on te vise ne pozna i nisi vise osoba koja si bila. Mislis da ce te to slomiti, ali nitko od ljubavi nije umro. Cak ni Neruda. Njega su izgleda ubili. I zivot ide dalje. I ti ides dalje. Pametnija.
3. Ne bih nikad mogla biti necija ljubavnica - WRONG! Ocito bih mogla i ocito mi dobro ide. Samo sto to sada gledam ovako - da nisam ja, bila bi neka druga. Ergo, nije problem u meni. Problem je u njemu. Ja nemam nikog na koga moji postupci odrazavaju posljedice. On je taj koji ima zenu. On je taj koji joj je pred Bogom i ljudima obecao sve. U dobru i u zlu. Ne ja. On. Da, nije moralno, da - nije u redu, da - moglo bi se sutra dogoditi i meni. Ako mi se dogodi, krivit cu njega. Ne nju. Jer nju boli kurac. Jer je njoj do zabave. Jer je on trebao znati bolje. Jer me on trebao voljeti. Ne ona.
4. Ne bih nikad odustala od onog sto volim - WRONG! Ja recimo volim pisati. Brzo sam skontala da od toga necu moci placati racune. Eventualno tu i tamo kavu i cigare. Ne ulazim u to da li jednostavno lose pisem ili je to takva siromaska bransa... ali tako stvari stoje. Racune treba platiti, kruh treba kupiti, namiriti kredit, jesti i svasta jos nesto. Pa zato radim ono sto ne volim. Piskaram u slobodno vrijeme. Vi cete procijeniti koliko dobro.
To su samo neke od mojih "Ne bih ja nikad.". Ni inace nisam neka uzorna osoba. Puno pusim, ponekad puno pijem. Becarusa sam na dedu, i da je po mom, svaku bi me noc tamburasi kuci pratili.
Psujem. Ponekad se i sama iznenadim sirinom psovki kojima raspolazem.
Povrsna sam. Brzopleta. Puno pricam. Masem rukama dok pricam.Trosim ko ruska vozila.
Volim prljavi sex. Volim prljave rijeci. Imam prljavu mastu. Uzasno lose pjevam. Ko za kurac, volim pjevat.
Mumljam u autu pjesme s radija, sto izludjuje druge ljude. Puno se smijem. Kazu da sam duhovita. Zabavljac sam.
Ne volim puno ljudi. Ali one koje volim, volim do neba. Nemam savrsenu familiju, ali je moja, i jedino ja mogu reci da nije savrsena. Ne podnosim ljude koji nit smrde nit mirisu. Ne podnosim kad se ljudi rukuju sa mnom pa mi daju ruku kao da cu je poljubit - ono mrtva riba rukovanje.
Obozavam ljude na Twitteru. Nevjerojatno je koliko su duhoviti, strastveni i koliko iznenade. Obozavam i imam crvene suncane naocale, iako u crvenom izgledam kao ukrajinska kurva.
Znam da moj zivot nije savrsen, znam da radim gomilu gresaka. Ali na kraju dana, sa zivotom je kao s blogom: moze vam se svidjati, ali i ne mora! Ja ga zivim i pisem, i samo je moj.
Drago mi je da smo se upoznali.
Nema komentara:
Objavi komentar