Znate ono kad dijete ima novu igracku. Pa mu se jako svidja. Pa se stalno igra s njom dok je ne rasturi ili dok mu ne dosadi. I ne da je nikom drugom. Cak ni na par minuta, cak ni da je drugo dijete prevrti po rukama da je pogleda. Fora iz skolskih dana - Gleda se ocima, stari, ne rukama.
E pa tako nekako i s velikim deckima.
Moj veliki decko M. ima mene kao najnoviju i najzabavniju igracku. Zapravo, nisam cak tehnicki ni njegova igracka. Vise ono - u gostima si, i mozes se igrat s tudjom igrackom, dok ne dodje vrijeme da odes kuci. Igracka zapravo nije tvoja. Iako bi je mozda zelio ukrasti.
M. ne voli druge igrace na svom igralistu, da se igraju s njegovom igrackom. Pa tako ne voli ni J., moju simpatiju. Zna da mi je simpatija, iako mu to nije objasnjeno u tako mnogo rijeci i tako zorno kao vama.
Pa onda M. ima naviku zvati te dane kad zna da uredovno vrijeme provodim s J. Ili mi slati poruke. Ili dirty skajpanje. Ili se zaleti na kavu u birtiju kod moje firme.
Pa baca posprdne komentare zato jer ga je jednom vidio u maskirnim hlacama. Iako sam i ja M-a vidjela u maskirnim hlacama. Na racun njegovih godina. Iako sam ja njegovih godina.
Uglavnom, kako god se okrene, J. ne valja. M. ima sto razloga. Ja vidim samo jedan - jer se meni svidja.
Jer njegova nova igracka zavibrira i kraj nekog drugog. Jer njegova nova igracka nema nista protiv da uskoro prijedje u tudje ruke. Jer njegova nova igracka, zapravo nije njegova i samo je pitanje trenutka kad ce naici zakoniti vlasnik.
Danas smo imali full arsenal distrakcija od J. Zapocelo je jutarnjim pozivom koji je trajao 40-ak minuta. Sve jako funny i sve jako zaigrano, ali sve s prizvukom - Jel onaj tvoj tu?
Zatim je krenulo dirty talkanje preko chata.
Zapravo je smijesno. U svemu tome najvise ga muci to sto ja nisam ljubomorna. Sto zna da mu rijeci ne bih rekla da mi kaze da se igrao jos negdje, osim doma i kod mene. Sex bi prestao, ali ne bi bilo drame.
I to je ono sto on ne shvaca.
On, kao moja igrackica, nije moj. On je samo posudjen. I uredno ga svaki put vratim vlasnici. Neostecenog, i kakvog sam ga dobila.
Uostalom, tko ne moze podnijeti malo zdrave konkurencije, trebao bi se drzati samo svojih igracki i svog dvorista. I ako ne mozes podnijeti pomisao da ces izgubiti na tudjem terenu, trebao bi igrati samo na svom. Ili ne igrati uopce... Ja katkad igram samo zbog odusevljenja koje osjetim kad dobijem na tudjem terenu...
Nema komentara:
Objavi komentar